Све из петних се отимам жила,
Али данас је опет ко јуче:
Мене сколила, сколила сила,
Па из забаве нишани, туче!

Иза борова двоцевке праше,
Отуд ловци из сенки нам прете.
Вукови се по снегу преметати сташе,
У живе се претворише мете.

Времена лова на вукове трају, трају,
На сиву зверку сваку, одраслу и штене!
Хајкачи вичу, керови, да цркну, лају -
На снегу крв и заставице скупа се црвене.

Игре с вуцима подло се воде,
Јегери - но не дрхтавих руку -
Ставе заставе око слободе
Па нас безбедни прецизно туку.

Вук не може предање да гази -
Можда вучићи, младице слепе;
Док нас вучица доји и пази,
Задоји нас - на барјак се не сме!

Времена лова на вукове трају, трају,
На сиву зверку сваку, одраслу и штене!
Хајкачи вичу, керови, да цркну лају -
На снегу крв и заставице скупа се црвене.

Брзе имамо ноге и вилице. -
Зашто, предводниче, одговори -
Хајком мучени, хрлимо под хице,
Што на забран не пробамо, збори?!

Вук друкчије нит може, нит треба,
Ево, богу ћу предати душу:
Онај што ме предодређен вреба
Осмсхну се - и подиже пушку.

Времена лова на вукове трају, трају,
На сиву зверку сваку, одраслу и штене!
Хајкачи вичу, керови, да цркну лају -
На снегу крв и заставице скупа се црвене.

Послух отказах... жеђ за животом
Нагна да на заставице јурнем!
Страг сам слушао с радошћу потом
Људске крикове дивљења пуне.

Све из петних се отимам жила
Али данас већ није ко јуче:
Мене сколила, сколила сила,
Али јегери узалуд чуче.

Времена лова на вукове трају, трају,
На сиву зверку сваку, одраслу и штене!
Хајкачи вичу, керови, да цркну лају -
На снегу крв и заставице скупа се црвене.