У води смо некој Неутралној ми. И година мине Нас време не брине- Ако нас и смлаве Локатори јаве За удес наш зли. Спасите наше душе! Бунцамо - сви се гуше. Спасите наше душе! Упомоћ, вај! Ви на копну нас чујте Наш СОС је стишан, смушен - Ужас нам кида душе - Још мало па крај... Аорте се коче. На врх немамо куд! И улево бочно И удесно бочно И право на излаз - препречава пролаз - Смрт рогата свуд. Спасите наше душе! Бунцамо - сви се гуше. Спасите наше душе! Пожурите, вај! С копна нас чујте крушне! Наш СОС је стишан, смушен - Ужас нам кида душе - Још мало па крај... Ал мир је наш овде - Слобода и спас. О, луде ли згоде - К минском пољу се оде! Ма не компликуј ствари! У обалу зариј! - Нареди командир наш. Спасите наше душе! Бунцамо - сви се гуше. Спасите наше душе! Пожурите, вај! С копна нас чујте крушне! Наш СОС је стишан, смушен - Ужас нам кида душе - Још мало па крај... Изронит у освит - Налог нам је дат. Умрети у цвету Лепше је на светлу! Наш пут нема знаке... Не вреди нам, дакле, Но, схватите нас. Спасите наше душе! Бунцамо - сви се гуше. Спасите наше душе! Пожурите, вај! Ви на копну нас чујте - Наш СОС је стишан, смушен - Ужас нам кида душе - Још мало па крај... Изронисмо према - Бродоградилишту, Ал излаза нема. И напети нерви. Крај сваком је хају, Почетку и крају - Хрлимо тамо где броди стају - Уместо торпеда смо ту! Спасите наше душе! Бунцамо - сви се гуше. Спасите наше душе! Пожурите, вај! С копна нас чујте крушне! Наш СОС је стишан, смушен - Ужас нам кида душе - Још мало па крај...
© Миливоје Баћовић. Превод, 2016