Што да ме убрајају у олош и бандите - Зар није боље да пређем у антисемите: Макар закон и није на њиховој страни - Са њима су зато у души милиони. Одлучио сам се, значи: неко ће бијен бити. Ал’ прво да видим, ко су, у ствари, семити - Да не нападам неке сасвим пристојне људе, Ил’ - још горе - да мени због њих нешто не буде! Али мој друг и учитељ, комшија пијани, Рече ми да су семити - обични Јевреји! Да те семите у људе не треба да бројим И сад сам миран - немам чега да се бојим. Због Алберта Ајнштајна мало сам оклевао - Његовом генију ни ја нисам одолевао. Нек’ми је опроштено што питам невољно: Шта да се ради са Абрахамом Линколном? Јевреј је био - страдали од Стаљина Каплер, А Јевреј је и мој најдражи Чарли Чаплин, Мој пријатељ Рабинович и жртве фашизма, Па чак и велики утемељивач марксизма! Ал’ онда чух од истог комшије пијанице Да ти Јевреји радо пију крв наше деце. И још су ми момци у кафани објаснили Да су Јевреји некад бога на крст распели. Крви им треба - гадови су до смрти Измучили животиње у ЗОО врту. Они су ти што су нашем народу украли Сву летину што смо прошле године пожњели. Њихове су зграде, куће, баште и вртови, Подигли су викендице - живе ко богови. Па све сам сад спреман, и савест заглушавам, И бијем те Жидове - и Русију спашавам!
© Андриј Лаврик. Превод, 1997